TOBIJA - Dobošar podzemnog stvaralaštva!

Tobija je čudnovat spoj urbanog i onoga što pokriva grad, a to je magla. Jeste li to magla... otkrićemo ako pažljivo saslušamo njihove pesme. Prodoran vokal, jasno iskazani stihovi koji govore umesto gradskih ptica. Nenametljivost! Vidite, potpuno je nebitno o kakvoj se magluštini radi. Značajno je to što je Tobija tu i što razbija tu maglu. Obratite pažnju, ovaj krasutak je naslednik, ali i dobošar podzemnog stvaralaštva. Beograd još uvek nije mrtav. - Misliš li da je ispravno to što radiš? Muči li te to pitanje, koliko razmišljaš o tome i kako te ono vodi kroz muziku? Tobija Mislim da jeste. Pesme kao da stvaraju neki svoj svet u koji ponekada možeš da se skloniš
od sranja. Muzika može da oplemeni, ili da unizi čoveka. - Kako vidiš Beograd danas? Mogu li se porediti nove fasade sa ljudima?
(primetio sam da nema starog Beograda, kao što nema ni stare Evrope) Tobija Da. Nove fasade, novi ljudi, nove maske, nove informacije koje novim ljudima grade njihovu novu subjektivnu stvarnost. Sve se menja. - Voliš li *moderne* stvari, ili si pristalica *tradicije*? Tobija Nije sve što je moderno loše, a ni sve tradicionalno dobro. Mišljenja sam da je "mejnstrim" nametnuta moda, tako da većina može iz naivnosti, i umne lenjosti, steći utisak da je sama izabrala ukuse. Ukusi mogu da se programiraju. Isto je i sa stavovima, uglavnom su vešto nametnuti od strane iskusnih manipulatora čiji je cilj isključivo profit. Zabluda je to da su se zapadnoevropski narodi odrekli svojih tradicija, naprotiv. Bilo bi neprimereno da idemo, kao magarci, ispred svih i da se odreknemo naše tradicije. - Jesi li zadovoljan postignutim? Koliko je za tebe to inspirativno... u šta bi svrstao svoj rad?
Tobija S obzirom na to što nikada nisam imao nekakve velike ambicije u bavljenju muzikom zadovoljan sam postignutim. Inspirisan sam životom. Možda nam neke pesme imaju nečeg epskog u sebi, pesma "Izgubljeni grad" je u tom duhu. Ne mogu tačno da odredim okvire muzičkog pravca kojim se bavimo, ima tu svakojakih elemenata i uticaja. Trudimo se da ostanemo svoji. - Svi "odlažemo" preporod duše? Kako se ti boriš, uspevaš li u tome? Tobija Tačno je to da skoro svi odlažemo taj, nazovi preporod svojih duša, ja nikada nisam prestao da tražim izgubljeni smisao postojanja svega. Ponekada izgleda kao da sve stoji. - Mnogi koriste marketinške trikove kako bi omasovili i upotpunili ulice u svom kvartu. Primetio sam da ti to ne radiš. Zašto? Tobija Trikove prepuštam madjioničarima i manipulatorima. Ipak nije svaka manipulacija loše delo.
- Pravoslavlje? Tobija Ljudi oduvek veruju u nešto. Danas imamo one koji veruju u vampire i vukodlake, veštice, u prirodu, u Harija Potera... Po meni, svako može verovati u šta god hoće, ali pod uslovom da nikoga ne ugrožava sopstvenom verom. Znamo za nekih sedam, ili više nabrojanih svetskih čudesa. Smatram da je samo postojanje ovakve stvarnosti veliko čudo, i to ne svetsko, već svemirsko. Veliki sam skeptik po pitanju vere, ali istovremeno smatram da ne postoje nemoguće stvari. Po plitkoj ljudskoj logici nastanak nama vidljivog i nevidljivog univerzuma iz ništavila je nemoguć. On ipak postoji. Sve je savršeno podešeno od samog nastanka svega i to toliko da mi je apsolutno neverovatna mogućnost da je sve priosteklo slučajno, iz nekog haosa. Verujem da postoji Tvorac, mada ne znam kako On zapravo izgleda. Vera u Hristosa, zašto da ne. Ipak, ne mogu da verujem u onog "Hristosa" koji poziva na progon i zločine. - Po meni, nema više toliko snažnih ostrva u etru, a Tobija nekako opstaje. Misliš li da je "naše" delo važnije od ličnosti, ili je to usko povezano? Tobija Sve je povezano. Delo može biti važno, ali i ne mora biti. Vreme će pokazati da li smo mlatili praznu slamu. - Umetnici često beže u bol. Ti? Tobija Ne volim patetiku. - Tobija, njen put? Tobija Tobija bend je u više navrata imao prekide sa svirkama. Trenutno pregovaramo s nekim bubnjarima, pošto nam je bubnjar Luka emigrirao u Kinu iz ekonomskih razloga. Sreća je da smo s njim snimili bubnjeve nekih novih pesama. Nastavljamo sa snimanjem. Imamo jake muzičare u sadašnjoj postavi i radujemo se novim snimanjima. - Misliš li da je sunovrat scene nagoveštaj pakla, ili nam slede bolja vremena? Tobija Postoji nešto što se može nazvati kolektivna svest. Svako od nas ima nezamislivo veliki uticaj na stanje te zajedničke svesti od koje nam, u bukvalnom smislu, zavisi kvalitet života koji vodimo. Ako bi samo pet posto živih duša postalo savesno i svesno, a nakon svih ovih sranja koja su nam se izdešavala, ovih 95% bi imalo koga i čega da se stidi. Tada bi nastala i nova scena. Sranja su sve veća, a ljudi su sve svesniji. Ima novih bendova koji su opako dobri.

Slovo o pesmi - Negde (Plastic Sunday)

Šta bi to moglo da poremeti stvarnost, a da nije nestvarno? Čudno sam pitanje postavio! Stvarna nestvarnost!!! Osećam kako me bilo vodi ka nečemu... to nešto je pesma od benda Plastic Sunday. Negde, negde, negde, negde...
Moguće je da se radi o sličnom senzibilitetu, o ukusu... ali, to bi samo odvuklo u bespotrebno i pasažno zadirkivanje dosadnih poštapalica kojima se koriste oni čija vizualizacija ne prevazilazi otirač za noge. Kako se ovde ne radi o tome, i kako je stvar u najdubljoj visini uspeća, prodorno je i zahvalno napisati koje slovo.
Negde je nestvarno dobra pesma! Slaže li se to sa prvom rečenicom? Moguće da je sledeća prikladnija: Šta bi to moglo da poremeti stvarnost, a da nije stvarno? 
Ona te okreće poput točka, usisava poput kvazara... ako spojimo pomenuto dobije se negde!
Moja glava je Negde. Moje misli su Negde. Moje reči su Negde. Moji snovi su Negde. Radi se o čistoj metafizici, tekstualno... dok je, muzički, tekst ispraćen do Apsoluta. Ukupna slika odiše toplim bojama i navodi vas na put totalnog razmišljaja, nikako razmišljanja. Šta to znači?
To znači da je intuicija na zavidnom nivou! To se čuje tokom slušanja, nema nasluta, prosto se čuje.
Vibrira! Ona remeti stvarnost i odvodi vas do najdubljih dubina. Ah, ta dubina... Negdeeeeeeeeeeeee...

Recenzija albuma „TEŠKIOT GLAS NA NOVITE HIMNI“ Goran Trajkoski

Da neko junački, u današnje vreme, iznese ovakvu Ideju ne odvajajući se od sopstvenog umetničkog izraza je za svaku pohvalu, mada je pohvala zaista suvišna kada je reč o novom albumu Gorana Trajkoskog. Njegova predanost i višegodišnja posvećenost muzici na neouobičajen način razara Božanskom energijom koje je Goran sigurno svestan, ali je to razaranje istinsko lepilo izgradjenog duha i zrelosti! On nam, kroz svoj rad, nudi povratak ka pravim i jedino pravim vrednostima. Pruža nam priliku za istinsko sećanje koje će nas, ukoliko mu se vratimo, gurnuti u Iskon. Šta je vrednije od toga?
A danas, danas je praznik i ko ga prepozna slaviće zvuk ušima, a dušom upijati mir koji se širi putem njegova glasa, samo što će se i nemir javljati zato što smo zaboravili osnovno pitanje: Gde su to ljudi nestali, odnosno ljudskost? Gde? 
Izdvojio bih pesmu „KOGA ROBOVITE PROPOVEDAAT SLOBODA“ kojom objašnjava pad duša naših na najjednostavniji mogući način, što je odlika pravih majstora. Album „TEŠKIOT GLAS NA NOVITE HIMNI“ je definitivno van svake konkurencije, izvan svakog polja, potpuno i maestralno vanvremensko delo! 
Stih „Zošto nikoj vo Evropa ne znae da krikne?!“ iz pesme „Tapija na nemokta“ govori, jasno je, o ćutnji. Ćutiš li i ti?
Album „TEŠKIOT GLAS NA NOVITE HIMNI“ 
Izdavač MKC Skoplje

2 TOTEMS - The Others

Dramatično svedočanstvo. The Others. Tvoje su ruke vezane svilom, tvoje su usne poluga odzvanjajućih koraka. Priča o odsutnom trenutku treperavih iskušenja, razularenost. To su asocijacije, plava boja – čista ARISTROKRATIJA!
Uz savršene prekide - koje nudi otvoren prostor; 2 Totems ne preza. Oni, u svom srcu, poseduju ognjište i prenose ga - bez pogovora. Akcenat! Doboš novog jutra!
Haos je uravnotežen. Dokaz da je poezija ferifikacija Tvorčevog milostiva. Pokušajte uhvatiti naznačaje, koji diraju zidove onoga što srce hrani, uzajamnosti. Tu se nalazi grm. U njemu leži razlog početnog otkucaja.
Dame i gospodo, pred vama je 2 TOTEMS – The Others
https://www.youtube.com/watch?v=szEPPoAPX3M

To se čuje Bauhaus!

 Lutke su u frižideru. Okruženjem hladne, rekao si - ne osećam.  Nisam razumeo problem. Ima li problema?
Takvo kretanje ulicama teških i memljivih ivica... koje su se mogle uočiti, jedino, na prozorima sakralnih objekata, mrtvilo je hramove. Ko? O kome pričaš? Nigde više, čuješ li šta ti kažem? Nigde više! Ti sakralni objekti nisu objekti, to su sablasnice u haljinama prekih piramida. Posle (dugo posle toga) uokvireni svodovima ranog romantizma, odapeše luk. Luk je imao oblik donje usnice. Razgovetno odapinjanje čeljusti ka unutrašnjoj komori pomenutog frižidera i radoznalost žene u telu muškarca, morao sam na trenutak zaspati! Kakav prodor!!  ...hahhahahahahha....Gospode, nisam ni sumnjao u to. Bio je lep. Nežna. Lep ili nežna? Šta je sad to? Ti si lud! Čoveče, valovit je i snažan. Poput oluje koja je povetarac, ne znam...hoćeš li me razumeti? Zurili smo u zid. Obojica, ja i ja koji sam; on, koji je ja. Zid, popločan najlon čarapama, okvir prozora, u donjem levom uglu, nije prenosio standardnu fotografiju reklamnog panoa, je imao samo čipku. Zid ili prozor? Nebitno. Grupice ljudi. Grupice ljudi. Grupice ljudi. Obožavao sam takva šah polja, rustične figurice.  Sve čujem.  Čujem da je frižider koji pominješ nalik tvome srcu? Ne, to nisam ja. To se čuje Bauhaus - Double Dare.

O Olji Bećković (ugašeni lampion) i Dečku (koji obećava)

Na klupici u parku, Dečko ljubi lampion? Naduvan je? Nije. Lampion je predmet obožavanja. Oltar. Kandilo za budale. Lampion je zvezda vodilja u zemlji ludaka. Amin.
Dečko ima želju da, jednog dana, postane veeeeeeeeeeliki lampion, ali ne može pored toliko drugih lampiona u gradu, koji svetle drugačije i vedrije od onoga što bi On hteo biti. Eureka! Sinu mu. Pogasiću sve lampione, ta zla stvorenja! Onda ću biti jedini u mrklom mraku i svi će me grliti, kao što ja, sada, grlim ovaj! Grlio ga je i ljubio do izjutra. Granuše sunčevi zraci!? Šta? Sunce treba ugasiti! Šta ima ono da svetli u mome gradu, otkud mu pravo da, u mome carstvu, žmirka. Zabraniću ga. Kako? Doneću zakon, izmisliću nešto, ako ga već ne mogu ukloniti, da se zarad mog dobra, za bolju sutrašnjicu  – spava danju, noću bdi!  Tako će samo mene videti, meni se diviti, mojoj svetlosti klanjati. Tako i bi. Nastade tama. Dečko posta veliki lampion i svi ga stadoše ljubiti.
Izvor: http://www.vesti-online.com/Vesti/Drustvo/436698/Olja-Beckovic-eksluzivno-za-Vesti-Ovo-je-gore-od-90ih-

Paralela Stivena Hokinga, Aleksandra Vučića i Olje Ohbabyw