Šta bi to moglo da poremeti stvarnost, a da nije nestvarno? Čudno sam pitanje postavio! Stvarna nestvarnost!!! Osećam kako me bilo vodi ka nečemu... to nešto je pesma od benda Plastic Sunday. Negde, negde, negde, negde... Moguće je da se radi o sličnom senzibilitetu, o ukusu... ali, to bi samo odvuklo u bespotrebno i pasažno zadirkivanje dosadnih poštapalica kojima se koriste oni čija vizualizacija ne prevazilazi otirač za noge. Kako se ovde ne radi o tome, i kako je stvar u najdubljoj visini uspeća, prodorno je i zahvalno napisati koje slovo. Negde je nestvarno dobra pesma! Slaže li se to sa prvom rečenicom? Moguće da je sledeća prikladnija: Šta bi to moglo da poremeti stvarnost, a da nije stvarno? Ona te okreće poput točka, usisava poput kvazara... ako spojimo pomenuto dobije se negde! Moja glava je Negde. Moje misli su Negde. Moje reči su Negde. Moji snovi su Negde. Radi se o čistoj metafizici, tekstualno... dok je, muzički, tekst ispraćen do Apsoluta. Ukupna slika odiše toplim bojama i navodi vas na put totalnog razmišljaja, nikako razmišljanja. Šta to znači? To znači da je intuicija na zavidnom nivou! To se čuje tokom slušanja, nema nasluta, prosto se čuje. Vibrira! Ona remeti stvarnost i odvodi vas do najdubljih dubina. Ah, ta dubina... Negdeeeeeeeeeeeee...
Da neko junački, u današnje vreme, iznese ovakvu Ideju ne odvajajući se od sopstvenog umetničkog izraza je za svaku pohvalu, mada je pohvala zaista suvišna kada je reč o novom albumu Gorana Trajkoskog. Njegova predanost i višegodišnja posvećenost muzici na neouobičajen način razara Božanskom energijom koje je Goran sigurno svestan, ali je to razaranje istinsko lepilo izgradjenog duha i zrelosti! On nam, kroz svoj rad, nudi povratak ka pravim i jedino pravim vrednostima. Pruža nam priliku za istinsko sećanje koje će nas, ukoliko mu se vratimo, gurnuti u Iskon. Šta je vrednije od toga? A danas, danas je praznik i ko ga prepozna slaviće zvuk ušima, a dušom upijati mir koji se širi putem njegova glasa, samo što će se i nemir javljati zato što smo zaboravili osnovno pitanje: Gde su to ljudi nestali, odnosno ljudskost? Gde? Izdvojio bih pesmu „KOGA ROBOVITE PROPOVEDAAT SLOBODA“ kojom objašnjava pad duša naših na najjednostavniji mogući način, što je odlika pravih majstora. Album „TEŠKIOT GLAS NA NOVITE HIMNI“ je definitivno van svake konkurencije, izvan svakog polja, potpuno i maestralno vanvremensko delo! Stih „Zošto nikoj vo Evropa ne znae da krikne?!“ iz pesme „Tapija na nemokta“ govori, jasno je, o ćutnji. Ćutiš li i ti? Album „TEŠKIOT GLAS NA NOVITE HIMNI“ Izdavač MKC Skoplje
