To se čuje Bauhaus!

 Lutke su u frižideru. Okruženjem hladne, rekao si - ne osećam.  Nisam razumeo problem. Ima li problema?
Takvo kretanje ulicama teških i memljivih ivica... koje su se mogle uočiti, jedino, na prozorima sakralnih objekata, mrtvilo je hramove. Ko? O kome pričaš? Nigde više, čuješ li šta ti kažem? Nigde više! Ti sakralni objekti nisu objekti, to su sablasnice u haljinama prekih piramida. Posle (dugo posle toga) uokvireni svodovima ranog romantizma, odapeše luk. Luk je imao oblik donje usnice. Razgovetno odapinjanje čeljusti ka unutrašnjoj komori pomenutog frižidera i radoznalost žene u telu muškarca, morao sam na trenutak zaspati! Kakav prodor!!  ...hahhahahahahha....Gospode, nisam ni sumnjao u to. Bio je lep. Nežna. Lep ili nežna? Šta je sad to? Ti si lud! Čoveče, valovit je i snažan. Poput oluje koja je povetarac, ne znam...hoćeš li me razumeti? Zurili smo u zid. Obojica, ja i ja koji sam; on, koji je ja. Zid, popločan najlon čarapama, okvir prozora, u donjem levom uglu, nije prenosio standardnu fotografiju reklamnog panoa, je imao samo čipku. Zid ili prozor? Nebitno. Grupice ljudi. Grupice ljudi. Grupice ljudi. Obožavao sam takva šah polja, rustične figurice.  Sve čujem.  Čujem da je frižider koji pominješ nalik tvome srcu? Ne, to nisam ja. To se čuje Bauhaus - Double Dare.